На основу непознатих дневничких записа Јурија Ракитина (1882–1952) анализирају се однос руског режисе- ра према српској културној средини између два рата, рад на представама које су даване у Мањежу и Народ- ном позоришту или пак припрема- не за Руску позоришну трупу, суд о уметничким методама и поли- тици у театру.
