Трагајући за сопственом поетском сликом свијета, Владимир Соро- кин формира књижевни манифест заснован на теми хране. Његова дјела су обликована као литерални рецепти који откривају иманентну поетику писца – доминантне теме и мотиве, те манир писања и обли- ковања књижевних текстова који се одликују фрагментарношћу и де- конструкцијом. Зборник Пир (2000) показује да је књижевност за Со- рокина естетска игра, поигравање културним канонима, стилским, жанровским и језичким могућности- ма. За циљ истраживања поставили смо проучавање теме кухиње/хране кроз аспекте визуелизације. Овакав приступ открива у којим се облици- ма реализује и, сходно томе, каква значења формира употреба хране. Истражујући могућности визуелиза- ције, аутор преиспитује однос човјека и масе, улогу и обликовање књижев- не естетике, а њиховим сукобља- вањем показује и безличност културе и егзистенције. Стога је наша анализа вриједности визуелизације у оквиру теме хране усмјерена на проучавање форме зборника, али и доминантних тема и мотива посредством којих се приказује десакрализација хума- них вриједности и машинизација личности, али и ослобађање устаљене композиције и жанровске парадигме.
